ODLOMAK IZ KNJIGE PUT KROZ WINDOWS XP

OSNOVNI DELOVI RAČUNARA

Postoji mnogo delova računara, ali ćemo se u ovom poglavlju koncentrisati samo na osnovne - one koje svaki računar mora da ima da bi funkcionisao. Neki delovi kao što su tastatura i miš namerno su izostavljeni – oni će se provlačiti kroz naredna poglavlja.

£ MATIČNA PLOČA

Ako bismo na delove računara gledali kao na ljudske organe, onda bismo matičnu ploču mogli pomatrati kao kostur. Matična ploča (eng. mainboard) je ono što povezuje sve ostale delove računara. Na nju su povezani svi ostali uređaji: miš, tastatura, procesor, hard disk... Možemo slobodno da kažemo da je matična ploča najvažniji uređaj na računaru.           

  Slika 1.1: Matična ploča

£ PROCESOR

Najveći deo rada računara svodi se na obradu podataka. Dok igramo igricu, kucamo tekst ili crtamo, sve to vreme negde u računaru obrađuju se milioni podataka u deliću sekunde. Procesor ili CPU (eng. central processing unit) zaslužan je za obradu svih tih podataka, i kao takav predstavlja mozak računara. On, praktično, upravlja radom čitavog računara, i u velikoj meri posreduje između pojedinih komponenti koje se u njemu nalaze. Takođe u najvećoj meri određuje brzinu rada računara.                                                        

Što je veća ferkfencija procesora računar će brže raditi. Osnovna jedinica mere ferkfencije procesora je megaherc (MHz).

Brzina modernih procesora ide i do 3000 megaherca. Windows XP zahteva procesor minimalne brzine 233 MHz, ali preporučljivo je da brzina procesora na računaru koji radi pod Windowsom XP prelazi 400 MHz.

£ RAM MEMORIJA

U RAM memoriji nalaze se podaci koji se trenutno obrađuju na računaru. To praktično znači da, ako procesor služi za obradu podataka, RAM memorija je mesto u računaru gde se ti podaci obrađuju. Sadržaj RAM memorije briše se kada se računar isključi. Ona takođe utiče na brzinu rada računara - što je više RAM memorije to će manje vremena procesoru trebati da obradi podatke.                                             

 Slika 1.2 RAM memorija

Osnovna jedinica mere kapaciteta RAM memorije je megabajt (MB).

Windows XP zahteva najmanje 64 MB RAM memorije, ali je preporučljivo da računar na kome je instaliran Windows XP ima preko 128 MB ram memorije.Današnji moderni kućni računari imaju i do 4096 megabajta (4 GB) RAM memorije

 £ HARD DISK

è DEFINICIJA

Hard disk ili tvrdi disk je uređaj za smeštanje podataka. Svi programi, dokumenta, muzika i filmovi koje imate u vašem računaru skladište se na hard disku. Za razliku od RAM memorije, on čuva podatke i kada se računar isključi. Prirodno, što je više prostora (memorije) na hard disku, mogućnosti računara rastu: može se instalirati više programa, može se skladištiti više podataka...

Slika 1.3: Hard disk

è JEDINICE MERE PROSTORA (MEMORIJE)

Najmanja jedinica mere prostora (memorije) na hard disku je bajt, a najveća gigabajt. Jedan bajt predstavlja toliko mali deo hard diska da na njega može da stane samo jedan slovni znak (eng. character). S obzirom na to da predstavlja tako mali deo memorije, bajt je jedinica mere koja se u praksi jako retko pominje. U praksi ćete čuti za gigabajte, megabajte i kilobajte. U donjoj tabeli možete videti red veličine ovih jedinica mere.

Da biste stekli predstavu o ovim jedinicama mere recimo da, na primer, prosečna igrica na hard disku zauzima od 700 megabajta (MB) pa do 3 gigabajta (GB), dok je za instalaciju programa za grafičku obradu podataka CorelDraw potrebno oko 300 megabajta (MB). Prosečan tekstualni zapis (pisani dokument, dopis ili nešto drugo) zauzima od 20 pa do 100 kilobajta (KB) Za instalaciju Windows XP-a potrebno je da imate najmanje 650 megabajta (MB) slobodnog prostora na hard disku kapaciteta 2 gigabajta (GB). Današnji kućni računari imaju hard disk i do 240 gigabajta (GB).

è PARTICIJE

Hard disk može biti podeljen na delove. Svrha podele hrad diska je da se bolje organizuju podaci u računaru, npr. da se razdvoje sistemski podaci od podataka korisnika računara.

Kad kažemo da hard disk može biti podeljen, time ne mislimo fizički podeljen - hard disk, naravno, ostaje u jednom komadu, ali se njegova memorija deli na više delova. Ti delovi nazivaju se particije hard diska. Iako hard disk fizički ostaje u jednom komadu, računar na svaku particiju gleda kao na poseban hard disk.

Svaka particija ima svoju oznaku. Oznaku particije čini jedno slovo i posle njega dvotačka, na primer D:. Prva i osnovna particija, na kojoj je instaliran operativni sistem, uvek nosi oznaku C:.  O ovim oznakama biće još reči nešto kasnije.

£ GRAFIČKA KARTICA

Grafička kartica je deo računara koji omogućava prikaz slike na monitoru. Kao i svi ostali delovi računara, ona je priključena na matičnu ploču, a monitor je priključen na grafičku karticu. Od brzine grafičke kartice zavisi  brzina prikaza slike na monitoru.             

Slika 1.4 Grafička kartica

£ ZVUČNA KARTICA

Kao što joj samo ime kaže, zvučna kartica omogućava reprodukciju zvuka koji računar proizvodi.

Slika 1.5: Zvučna kartica

£ MODEM

Modem (eng. modulator-demodulator) je računarska komponenta čija je namena da prima i šalje podatke preko interneta. Uz pomoć modema može se, takođe,  primati i slati faks. Da bi se ostvario pristup internetu, neophodno je da u računaru preko koga se internetu pristupa postoji ugrađen modem. Potrebna je i telefonska linija (najčešća vrsta konekcije), koja je preko modema povezana s računarom.

Slika 1.6: Modem

£ DISKETNA JEDINICA

Disketna jedinica (eng. floppy drive) je uređaj koji se koristi za čitanje sadržaja disketa. Disketa služi za prenos podataka sa jednog računara na drugi. Memorijski kapacitet diskete je jako mali za današnje standarde – 1,44 MB. Na nju može da stane samo nekoliko slika ili tekstova. Iako malog kapaciteta, diskete su i dalje jedan od glavnih načina prenošenja podataka sa računara na računar. Disketna jedinica, isto kao i hard disk, ima svoju oznaku. Oznaka disketne jedinice uvek je A:.

Slika 1.7: Disketna jednica

£ CD ROM

CD-ROM služi za čitanje podataka zapisanih na CD-u. CD je, isto kao i disketa, uređaj koji se koristi za prenos podataka, s tim što je memorijski kapacitet CD-a znatno veći nego kod diskete. Na jedan CD može stati i do 700 MB podataka. I CD-ROM ima svoju oznaku. Njegova oznaka razlikuje se od računara do računara, ali se uvek sastoji od jednog slova i dvotačke.

Slika 1.8: CD rom