ODLOMAK IZ KNJIGE PUT KROZ WINDOWS XP

6. ORGANIZACIJA PODATAKA U RAČUNARU

 6.1 FAJLOVI  (DOKUMENTA, ZAPISI)       

Podaci su upravo ono oko čega se računari i vrte. Svi rezultati koje proizvedemo prilikom rada sa računarom su, u stvari, rezultat obrade nekog broja podataka. U današnje vreme taj broj podataka je prilično velik i začudili biste se kad biste videli koliko je računaru mnogo podataka potrebno obezbediti čak i za najjednostavniju operaciju.

Podaci koji se tiču jednog objekta grupišu se u jedan skup, na jedno mesto. Ako je npr. taj objekat neki tekst, onda su podaci koji čine taj tekst u stvari samo slova, brojevi i interpunkcijski znaci, pri čemu je još na neki način obezbeđeno da se svakom znaku zna njegovo mesto u konačnom tekstu.

Ako bismo to pokušali da objasnimo na primeru slike, onda bi bilo dobro da počnemo ovako. Pronađite na ekranu sliku bilo čega, npr. neke ikonice ili strelice miša. Dok gledate iz daljine, to izgleda kao “slika”, međutim, kada biste sad uzeli neku dobru lupu, približili se ekranu, pa kroz tu lupu pogledali ikonicu, videli biste da se ta ikonica u stvari sastoji od mnoštva sitnih tačkica raznih boja. To je, u stvari, način na koji računar vidi ikonicu. Za njega je ikonica samo skup raznobojnih tačkica, ali tako uređen da računar može ispravno da ih razmesti po ekranu da bismo videli “sliku” ikonice. Svaka tačkica zajedno sa informacijom o svom položaju u slici, slično kao i svako slovo zajedno sa informacijom o svom položaju u tekstu, predstavlja samo jedan podatak slike ili jedan podatak teksta. Podaci koji čine jednu sliku, odnosno podaci koji čine jedan tekst, grupisani su kao što smo na početku rekli u jedan skup i na jednom mestu. Da nije tako, ne bi bilo moguće razabrati koja je tačkica iz koje slike ili koje je slovo iz kog teksta! Taj skup u kome su grupisani podaci o jednom objektu naziva se FAJL. Fajl (eng. file) nije jedini naziv koji se koristi za skup grupisanih podataka. Međutim, to je naziv koji se daleko najviše koristi u kompjuterskom žargonu. Pored njega, upotrebljavaju se nazivi: dokument (eng. document) kao i pomalo arhaičan naziv zapis (eng. record), što je pomalo nezgrapan prevod još iz vremena 70-tih. Ovaj poslednji se može sresti još samo po nekim starijim knjigama i udžbenicima. Fajl je naziv za bilo kakav skup podataka, nezavisno od toga kakvi su ti podaci. Dakle, u fajl možemo da smestimo sliku, roman, pesmu, tabelu, grafikon ili nešto drugo. Međutim, zavisno od toga šta je u fajl smešteno, razlikujemo tipove fajlova. Tako one fajlove u kojima su smeštene slike, fotografije i sl. nazivamo grafičkim fajlovima. One u kojima se nalaze uglavnom tekstualni podaci nazivamo tekstualnim fajlovima, a one koji sadrže muziku nazivamo audio fajlovima, itd. Međutim, prethodna podela na grafičke, tekstualne, muzičke….. fajlove je samo uopštena. Postoji više vrsta grafičkih tipova, kao i više vrsta tekstualnih i muzičkih tipova.

Pored svog tipa svaki fajl ima i svoje lično ime, iz prostog razloga da bismo ih mogli razlikovati. Dakle:

SVAKI  FAJL  IMA  SVOJE  LIČNO  IME  I  SVOJ  TIP !

I ime i tip fajla su zajedno zapisani u nazivu fajla, tj. naziv fajla se sastoji od imena fajla i tipa fajla, a to se sve zapisuje ovako:

I ime i tip fajla zajedno su zapisani u nazivu fajla, tj. naziv fajla se sastoji od imena fajla i tipa fajla, a to se sve zapisuje ovako:

 imefajla.tipfajla

Npr.          raspored.txt        - ovo je fajl čije je ime raspored, a tip txt

                         film.avi        - ovo je fajl čije je ime film, a tip avi

                    ognjen.jpg        - ovo je fajl čije je ime ognjen, a tip jpg

Kao što vidimo ime fajla može biti bilo šta, dok tip ne može. Tip fajla obično određuje program u kome pravimo fajl. Neki programi dozvoljavaju da izaberemo tip fajla, ali i dalje ne možemo da stavimo bilo koji već samo neki od ponuđenih tipova.

 Postoje tipovi fajlova sa kojima mogu da barataju razni programi. Npr. skoro svaki program za grafičku obradu biće u mogućnosti da radi sa svim grafičkim tipovima fajlova (najčešći grafički tipovi su  jpg  i  bmp).

Popularni program za obradu teksta Microsoft Word može da radi sa više desetina tipova fajlova koji se koriste za zapisivanje teksta, kao i da fajl koji mi napravimo zapiše u nekom od tih tipova.

Još jedna napomena: često se umesto izraza tip fajla koristi izraz format fajla. Tako kad hoćemo da pitamo kog je tipa fajl, možemo umesto toga da pitamo kog je formata fajl. U sledećoj tabeli nalazi se spisak tipova fajlova koje ćete imati priliku češće da srećete u radu s računarom:

NAPOMENA: Pošto postoji jako mnogo programa, a samim tim i tipova fajlova, ovde smo pobrojali samo neke od njih sa kojima ćete se najčešće sretati. Takođe, neke od gore navedenih fajlova moguće je pregledati i obrađivati u mnogo programa (na primer, postoje stotine programa napravljenih u svrhu puštanja muzike, odnosno fajlova u .mp3 formatu), a ovde smo naveli samo one koji se najčešće koriste.

Kada je reč o radu sa programima, trebali biste da znate da se svi programi, pa i sam operativni sistem, sastoje od određenog broja fajlova u kojima se nalaze podaci o tom programu. Koliki broj fajlova čini jedan program zavisi od složenosti samog programa: na primer, jednostavniji programi mogu se sastojati od samo jednog fajla, dok se veći i komplikovaniji programi mogu sastojati od nekoliko hiljada fajlova. Ovi fajlovi za vas i nemaju neko značenje, ali neki od njih su vrlo bitni za ispravno funkcionisanje programa. Što se vas kao korisnika računara tiče, bitan vam je fajl koji služi za pokretanje programa. Takvi fajlovi nazivaju se izvršni fajlovi i najčešće je njihov tip .exe. Svaki program ima svoj izvršni fajl, koji služi za njegovo pokretanje.

Do sada smo videli kako grupisanjem podataka u fajlove možemo da razdvojimo jedan skup podataka od drugih koji očigledno ne spadaju na isto mesto, kao što su npr. podaci iz školskog rasporeda i slike bake i deke iz Vrnjačke Banje.

No, i ako smo uspeli da odvojimo slova i brojeve iz školskog rasporeda od šarenih tačkica sa bakinih i dekinih slika, naši problemi time nisu sasvim rešeni. Evo u čemu je problem: baka i deka nam pošalju 150 slika iz Vrnjačke Banje i mi ih smestimo u računar zajedno sa našim školskim rasporedom. Zatim npr. odlučimo da napravimo jedan fajl u kome ćemo čuvati telefonske brojeve naših prijatelja i još jedan fajl u kome ćemo čuvati vic koji smo čuli u školi, jer postoji opasnost da ga zaboravimo ako ga ne zapišemo.

A onda nam baka i deka pošalju još 150 slika iz Niške Banje. Sada se naši mali fajlovi u kojima čuvamo raspored, telefonske brojeve i viceve nalaze u zbrci između 300 fajlova u kojima su bakine i dekine slike. Onda čujemo još 20 viceva u školi, pa i njih zapišemo u fajlove. E sad, svaki put kada hoćemo da pročitamo fajl u kome je naš raspored časova mi ga prvo moramo pronaći između 300 fajlova u kojima su bakine i dekine slike i 20-tak fajlova u kojima su vicevi itd. Kako broj bakinih i dekinih slika i viceva koje čujemo u školi raste, sve teže nam postaje da naš raspored pronađemo za kratko vreme. Pošto ne uspevamo da na vreme pronađemo raspored, onda kasnimo u školu pa propuštamo nove viceve, a pošto stalno kasnimo onda dobijamo neopravdane časove, a kad to čuju baka i deka onda se naljute, pa prestanu da nam šalju slike i time je naš problem rešen. Broj fajlova se više ne povećava. Naravno da to ne ide baš tako. Izostajanjem iz škole postaćemo popularni, pa će nam svi davati svoje telefonske brojeve koje ćemo zapisivati u nove fajlove i time sve više povećavati broj fajlova na računaru, a sve teže će nam biti da pronađemo fajl u kome je naš raspored u moru drugih fajlova.

Kako bi bilo lepo kad bismo mogli na jednu stranu da odložimo bakine i dekine slike, na drugu stranu da nabacamo viceve, na treću stranu da stavimo telefonske brojeve, a negde na posebno mesto da stavimo raspored, pa da bude svaka ptica u svome jatu, mislite vi.

Na svu sreću, tako nešto je moguće. Stvari koje nam to omogućavaju nazivaju se folderi.

6.2 FOLDERI  (DIREKTORIJUMI, OMOTNICE, KATALOZI)

Sve podatke koje čuvamo pomoću računara čuvamo na nekom od nosilaca podataka. Najznačajniji od njih je hard disk (hard disk – odeljak 1.2.4), a zatim su tu i magnetne diskete i CD-romovi.

Da bismo se lakše snalazili prilikom pregledanja nekog od nosilaca podataka, podelimo ga na delove (slično kao što se npr. orman podeli na pregrade). Ti delovi se nazivaju folderi.  Folder nije naša reč, već engleska. Naš prevod za tu reč je  omotnica. U većini domaćih udžbenika ćete stvarno i videti da se koristi taj pojam, međutim, malo ko ga koristi u stvarnosti, van udžbenika. Naziv direktorijum datira još iz vremena kada se pre Windowsa na personalnim računarima koristio operativni sistem DOS. To je naziv koji se možda još uvek koristi i više nego folder, no svakako da njegovo vreme prolazi jer je i operativni sistem iz koga se taj naziv proširio već skoro sasvim izumro u široj upotrebi. Slično je i sa nazivom  katalog. U ovoj knjizi koristićemo naziv  folder  jer je to, uostalom, i naziv koji se koristi u operativnom sistemu Windows XP, pa je to logično najlakše za upotrebu. Dakle, folder je deo nekog medija za čuvanje podataka. Taj deo može da ima svoje ime. Npr. folder u kome držimo fajlove koji se tiču našeg posla možemo nazvati Posao, folder u kome držimo fajlove koji se tiču naše škole možemo nazvati Škola, folder u kome držimo svoje fotografije možemo nazvati Slike, a folder u kome čuvamo fajlove sa adresama i telefonskim brojevima naših prijatelja možemo nazvati Adresar. Na taj način, ako svoje fajlove budemo smeštali tamo gde im je mesto, uvek ćemo znati gde se koji fajl nalazi i nećemo imati poteškoća da ga brzo pronađemo.

Na slici 6.2 je šematski prikaz ovoga što smo do sada rekli. Najveći pravougaonik, u kome su svi ostali, predstavlja hard disk (može i neki drugi uređaj, npr. magnetna disketa ili CD-ROM, ZIP drajv i sl.), a svi ostali pravougaonici su folderi koji predstavljaju odvojene delove hard diska. Jedan folder je šematski prikazan ovako:

  Slika 6.1: Sve što se nalazi unutar ovog prostora je sadržaj ovog foldera. To mogu biti neki fajlovi, kao i drugi folderi.

Ime foldera stoji u gornjem levom uglu pravougaonika, a imena fajlova koji se nalaze u tom  folderu napisana su masnim crnim slovima.

Slika 2:  Šematski prikaz strukture fajlova i foldera

Ceo hard disk smatra se jednim folderom (direktorijumom).Taj osnovni folder  naziva se KORENSKI FOLDER (eng. root directory), a označava se kosom crtom sleva udesno‘\’ (tzv. beksleš (eng. backslash)). Znači, svi ostali folderi (direktorijumi) na hard disku nalaze se u korenskom folderu (direktorijumu) hard diska.

Na prethodnoj slici vidimo da se u korenskom folderu hard diska nalaze četiri foldera. U svakom od tih foldera nalaze se drugi folderi ili fajlovi, ili i jedni i drugi. Na ovaj način smo uspeli da organizujemo fajlove, tako da vrlo lako možemo pronaći fajl koji nas interesuje. Npr. ako nas interesuje fajl u kome je zapisan zadatak iz matematike, otići ćemo u folder Škola, odatle ćemo dalje do foldera Matematika u kome je logično da stoje fajlovi vezani za matematiku, i tako lako stižemo do fajla zadatak.txt koji se nalazi tu sa još dva fajla.

Da nije foldera, svi fajlovi bi bili zajedno na jednom mestu i onda bismo naš fajl morali da pronalazimo među 17 fajlova, što je sigurno teže nego kada su samo 2.

Međutim, 17 fajlova je vrlo mali broj. Na današnjem prosečnom kućnom računaru obično se nalazi više desetina hiljada fajlova, pa čak i više stotina hiljada fajlova. Možete onda misliti ko bi se tu snašao da nije foldera. Šematski prikaz organizacije foldera kakav smo upravo videli pogodan je za razumevanje tih stvari, ali nije pogodan za upotrebu zbog komplikovanog crtanja, velikog zauzimanja prostora, a najviše zbog otežanog ugnežđivanja tj. crtanja foldera unutar foldera. Kad bismo nacrtali npr. pet foldera jedan u drugom, onaj poslednji bi bio toliko malen da ne bismo mogli u njega više ništa ni da upišemo. Zbog toga se koristi jedan drugi prikaz koji se zove stablični prikaz strukture foldera, ili drvoidni prikaz, zbog sličnosti sa razgranatim stablom.

On je dat na slici 6.3. Korenski folder je predstavljen obrnutom kosom crtom, ostali folderi su označeni većim masnim kosim slovima, a fajlovi manjim običnim slovima. Veze između foldera prikazane su debljim linijama, a tanjim linijama je označeno koji fajl pripada kom folderu. Vidimo da je ovaj način znatno pogodniji za predstavljanje strukture foldera nego prethodni jer se lakše crta, možemo ugnežđivati foldere jedan u drugi praktično beskonačno, a i pregledniji je od prethodnog prikaza. Ovo je način prikazivanja strukture foldera koji se koristi i u Windowsovom menadžeru fajlova. Menadžer fajlova (eng. File manager) je program koji se koristi za upravljanje folderima i fajlovima. Pomoću njega možemo praviti nove foldere, premeštati postojeće sa jednog mesta na drugo, kopirati, brisati ih ili im menjati imena. Takođe možemo premeštati fajlove iz jednog direktorijuma u drugi, kopirati ih i brisati i sl. Pored ovih osnovnih funkcija, menadžeri fajlova najčešće omogućuju i čitav niz drugih radnji kao što su kompresija fajlova ili pretraživanje fajlova i foldera.

Postoje razni menadžeri fajlova, a Windowsov menadžer fajlova, koji dolazi već ugrađen u operativni sistem, zove se Windows Explorer. O njemu će biti reči u sledećem delu knjige.

Slika 3: Stablični (drvoidni) prikaz strukture foldera

POVEZANE TEME:

Kako da promenim naziv foldera ili fajla?